Andra Gavrilović
Andra Gavrilović | |
|---|---|
| Born | Андра Гавриловић July 11, 1864 |
| Died | February 24, 1929 (aged 64) |
| Nationality | Serbian, Yugoslavian |
| Occupation(s) | historian, historian of literature, writer and diplomat |
Andra Gavrilović (Serbian: Андра Гавриловић; 11 July 1864, in Svilajnac, Principality of Serbia – 24 February 1929, in Belgrade, Kingdom of Yugoslavia) was Serbian historian, historian of literature, writer and diplomat.
While Gavrilović started as a poet, he is best known for historical biographies and novels.[1] In 1900, he published a biography of Saint Sava.[2] In 1901-04, he published Notable Serbs of 19th Century, in three volumes, covering 216 biographies of authors, artists, scientists, philanthropies, politicians, and others.[3]
He also specialized in works of Dositej Obradović.[4]
Gavrilović disagreed with opinion of Jovan Tomić that figure of Djemo the Mountaineer was based on Jegen Osman Pasha. In his polemic work 'Who wasn't Djemo the Mountaineer, correction of someone's literary-historical mistake' (Serbian: Ко није био Ђемо Брђанин, исправка туђе литерарно-историске грешке).[5] he emphasized that Djemo was in fact Albanian nobleman Gjin Muzaki because he assumed that Serbian epic poetry about struggle between Marko Kraljević and Djemo the Mountaneer was based on real struggles between Prince Marko and Muzaka family from Albania.[6]
According to Andra Gavrilović the figure of Vuča General is based on Tanush Dukagjin, a member of Dukagjini noble family from Albania.[7][8]
References
- ^ Ristic, Jovana (2019-04-15). "Да ли знате ко је Андра Гавриловић?". Порталибрис књижара (in Serbian). Retrieved 2024-09-01.
- ^ Gavrilović, Andra (1900). Sveti Sava: pregled života i rada (in Serbian). Izd. Knjževen zadužbine D.N. Belje.
- ^ Lirija (2023-05-30). "Знаменити Срби XIX века, Андра Гавриловић". Порталибрис књижара (in Serbian). Retrieved 2024-09-01.
- ^ "Izraz" (7–8). Hrvatska naklada. 1989: 27.
Andra Gavrilović, jedan od vrednih radnika na proučavanju istorije srpske književnosti, zaslužan za bliže poznavanje Dositeja i njegovog doba, uzeo je u odbranu Dositeja
{{cite journal}}: Cite journal requires|journal=(help) - ^ "Letopis Matice srpske". Letopis Matice Srpske. 211 (16). 1902.
- ^ Karadžić. Belgrade: Štamparija Mate Jovanovnića. 1900. p. 26.
- ^ Stanoje Stanojević, Dušan J. Popović (1937). "Sitni prilozi". Glasnik. 10: 213.
Спомињемо, по дужности, раније још нагађање А. Гавриловића у чланку Историјска се- ћања у неким нар. песмама о Краље- вићу Марку (Глас СКАк. 1*\Ш1), по коме је: „Вуча џенерал Танусије (Та- нуш), родоначелник Дукађина, којисе зове још и Вуно и Вуко...
- ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1900). Glas. 58–60: 134.
Идући у мислима тим правцем, сусрећемо се с родоначелником Дукађина, познатим нам већ Тану- сијем, који се зове још и Вуно или Вуко1 и који је у Задрим.ьу био западни сусед Вукашннова Призрена. Овај Латинин Вуко
{{cite journal}}: CS1 maint: untitled periodical (link)
